Nakon što smo ga sahranili, otac je "došao" da se pozdravimo: Mislio sam da sam poludeo, a onda su mi brat i majka potvrdili isto
Ponekad se u životu dogode stvari koje ne umemo da objasnimo. Ljudi svedoče o neobičnim iskustvima, osećaju prisustvo voljenih koji više nisu među živima, čuju njihove glasove ili osete njihov miris u prostoriji. Takve priče obično izazivaju nevericu, ali i duboku emociju – jer kada neko koga volimo ode, deo njega, čini se, i dalje ostane s nama.
Kako je sve počelo
- Retko pričam o svom ocu, ali želim da podelim priču o tome kako sam ga video i čuo nakon njegove smrti, započinje svoju ispovest.
Nekoliko dana posle sahrane, on i njegova porodica prenoćili su kod majke, u stanu u kojem je otac preminuo. Noć je bila teška i neprospavana — sećanja su navirala, a tišina u stanu bila je gotovo sablasna.
- Nisam mogao da verujem da ga više nema. Još pre nekoliko dana šetao je ovim hodnicima, a sada... samo tišina. Moj otac je oduvek govorio da će umreti iznenada — i bio je u pravu. Kao da je osećao da mu se kraj bliži, priseća se.
Zvuci iz hodnika
Dok su svi spavali, čuo je kako neko pokušava da otvori ulazna vrata.
- Zaledio sam se. Pogledao sam niz hodnik, ali ništa se nije videlo – samo tama. Kvačica na vratima se pomerala, kao da neko pokušava da uđe.
Pomislio je da su lopovi, ali kad je prišao špijunki – nikog nije bilo. Vratio se u krevet, ali osećaj nelagode nije nestajao. Ubrzo su se čuli i tihi koraci – kao da neko u čarapama hoda kroz stan.
- Koračao je ka kuhinji. Znao sam, koliko god to zvučalo neverovatno – to je bio moj otac.
Ptičice koje su osetile prisustvo
Njegov otac je voleo ptice, i u kuhinji je uvek stajao kavez sa njima. Noću su ga pokrivali tankim ćebetom da bi spavale.
- U trenutku kada su se koraci približili kuhinji, ptice su odjednom počele da cvrkuću i lepršaju. Pero je letelo na sve strane! Bilo je jasno – nešto su osetile. Ili nekoga.
Nakon nekoliko trenutaka, sve se umirilo. A onda se začulo - zveckanje posuđa.
- Probudili smo se svi. Mama, brat i ja čuli smo to jasno – neko se kretao po kuhinji. Zvukovi su bili toliko stvarni da niko nije sumnjao da je reč o prisustvu koje ne pripada ovom svetu.
Obećanje koje je ispunio
Otac je, kažu, još za života govorio: - Doći ću vam kada umrem.
- I došao je. Verujte ili ne, ali te noći smo svi znali – on je bio tu, priča sin.
San iste noći
Kada je napokon zaspao, sanjao je nešto što nikada neće zaboraviti.
- Video sam oca kako hoda našom starom ulicom. Nasmejao mi se i rekao da je došao da prošeta mestima koja voli. Gurao je kolica, a u njima – sopstveni kovčeg. Prošao je pored mene, nasmejao se i rekao: "Moram da idem." Zatim je nestao u daljini.
Probudio se drhteći, svestan da je san bio više od sna.
- Znam da će neko reći da je to bila moja mašta, ali ja sam siguran – to je bio moj otac, došao je da se oprosti.
Ovakve priče dele mnogi koji su izgubili blisku osobu. Da li je to samo plod tuge i čežnje, ili zaista postoji nešto što nadilazi smrt?
Čovek koji je doživeo ovu priču kaže da je siguran – ljubav ne umire zajedno s telom.
(Kurir.rs/Stil)
Pogledajte video: Hasan Dudić o kliničkoj smrti